Одредница из књиге Кашупски језик, језички саветник (Język kaszubski, poradnik encyklopedyczny, уредник Јежи Тредер), Gdańsk, Uniwersytet Gdański, Oficyna Czec, 2002.
Превео са пољског Душан-Владислав Пажђерски
Кашупска етимологија
Кашупски etimologiô. Речници који су настали на кашупском терену, делимично су такође имали етимолошки карактер, на пример, прве етимологије К. Ц. Мронговијуса (K. C. Mrongowiusz). Лексикални материјали Мронговијуса и А. Гиљфердинга, који се такође помало бави етимологијом, интерпретирао је Ф. Миклошич у свом словенском етимолошком речнику. Ф. Цејнова (F. Ceynowa) и Г. Поблоцки (G. Pobłocki) су се надовезивали, између осталог, на Мронговијуса. Бројне „покушаје етимологизовања“ бележимо, такође, и у прототипу кашупског етимолошког речника, то јест, код Л. Бискупског (L. Biskupski, 1891). Етимологије и реконструкције, посебно позајмица, даје и Рамулт (Ramułt) у Речнику (Słownik, 1893), користећи речник Х. Фришбира (H. Frischbier) Preussisches Wörterbuch (1882-1883). Вероватно је његовим трагом пошао Ф. Лоренц (F. Lorentz), користећи их много чешће, а посебан речник је саставио Ф. Хинце (F. Hinze). У немалом степену је и Сихтин речник (B. Sychta, Słownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej, I-VII, 1967-1976) етимолошки, између осталог, у консеквентном творењу гнезда (тзв. породице) одредница, затим честом рашчлањавању речи на делове (нпр. Ešbratilk : eš+bratilk ‘brat’, ližepaja : lizac+paja) и разликовањем народне од научне, на пример, Dërszewo (то јест Tczew), †gagulinka ‘бубамара’ са позивањем на књижевност (!), dicim ‘на немачком’ (Гохи – Gochy) ← немачки deutsch, Kašëba, Kašub'ica, Zëxta и тако даље. То је примећено и у Етимолошком речнику кашупског језика, на пример, bokadosci : po bok’i dosc и тако даље. Савремену етимолошку методу уводи, ипак, тек поменути речник (Słownik etymologiczny kaszubszczyzny, W. Boryś, H. Popowska-Taborska, t. 1-3, Warszawa, 1994-1999), из кога се може сазнати ко се још бавио етимологијом кашупске, на пример, А. Брикнер (A. Brückner), Ф. Хинце, Ф. Славски (F. Sławski), З. Стибер (Z. Stieber), Т. Шимањски (T. Szymański). У невеликом обиму се узима у обзир и Етимолошки речник пољског речника А. Бањковског (A. Bańkowski, Etymologiczny słownik języka polskiego, t. I-II, A-P, Warszawa, 2000).
Литература: H. Popowska-Taborska, Z dziejów kaszubskiej leksykografii (najwcześniejsze dociekania etymologiczne), Język Polski, 76, 1996, str. 254-257; J. Rusek, ’żebrać’ ‘żebrak’ w słownikach kaszubskichi, у: Słowniańskie słowniki gwarowe, red. H. Popowska-Taborska, Warszawa, 2000; J. Treder, Mrongowiusz jako kaszubolog…, Gdańskie Studia Językoznawcze, VII, 2000, str. 165-236; исти аутор, Wyrazy kaszubskie w Słowniku Brüchnera, у: Poznańskie spotkania językoznawcze, t. III, red. Z. Krążyńska i Z. Zagórski, Poznań, 1998, str. 91-105. |